Cena 120 Eura

Broj  telefona: 066 944 60 50

Svet Pecanja

A U RUKE MANDUŠICA VUKA…
U ona lepa, srećna vremena, kao musavi, bosonogi klinci pravili smo svoje prve pecaroške korake opremljeni priborom koji se, sa današnje tačke gledišta, najblaže rečeno, može podvesti pod totalni krš ili nepopravljivi optimizam. Leskovi prutići i trskice dužine 2 – 3m su bile jedino „oružje“ kojim smo raspolagali. Najlon (u to doba najčešće 0,30 – 0,40mm, tanjih nije bilo) kupovali smo na metar, a udice (često prevelike „kovanice“) su se kupovale na komad. Onaj ko je imao više od 10 – tak komada smatran je za pravog „kralja“ u društvu. Plovak od balze (plastiku da i ne pominjem) je bio misaona imenica. U tu svrhu najčešće je stradala neka guska (patka,kokoška…).
Jednog leta sam napravio pravu senzaciju kada sam došao kod babe na letovanje i doneo prve plovke od bodlji bodljikavog praseta (poneseš jednu polutrulu, „neprskanu“ jabuku u Zoovrt, čučneš kod kaveza sa dotičnom živuljkom i namamiš je da pri đe uz ogradu – očas posla „pazariš“ 3 – 4 plovka, a par komada imam i dan-danas).
Krupnim koracima išli smo u „bolje sutra“, i uskoro smo naše leske i trskice zamenili prvim dvodelnim i trodelnim štapićima od osušene i lakirane trske, sa žičanim provodnicima (SiC i „Fuji“ provodnici su još bili u domenu „SF“-a), i „jelenkom“ za namotavanje najlona (i dalje neprimereno debelog). Ribe je i dalje bilo u, za današnje poimanje, nenormalnim količinama (princip „C&R“ se još uvek primenjivao samo na devojkama sa korzoa)….

Svet Pecanja

PRVI KONTAKT PREKO EMAIL ADRESE

Kontaktiraj prodavca

Svet Pecanja

• -SUVE MUŠICE SA KRILIMA: kod njih su krila i pera u vratu pod pravim uglom u odnosu na trup (telo). Da lakše i duže plivaju valja ih povremeno umakati u silikonske preparate koji se mogu naći na tržištu.

• -SUVE MUŠICE BEZ KRILA: I kod njih pera (krila) stoje pod pravim uglom u odnosu na telo. Kod nekih mušica pera su smeštena napred, a kod drugih rasporedjena po celom telu. I njih treba povremeno namazati već pomenetom sredstvima radi boljeg plivanja.
• MOKRE MUŠICE: Krila su priljubljena uz telo i na koje malobrojna pera gotovo naležu. Ne treba ih mastiti !!

• -NIMFE: Su imitacije larvi i nemaju krila, poneke nemaju ni pera a i ako ih imaju priljubljena su uz telo. Ni one se ne maste.

• -STRIMERI: Poznati jos i kao potezanke. Veštačke su mušice većih dimenzija i pripadaju mokrim mušicama. Krila i pera naležu na telo i podsećaju na male ribice. Ne maste se. Strimeri su se uz kombinaciju sa vaser kuglom pokazali kao odličan mamac za bucova.

Medju ribolovcima mušičarima večno je pitanje: Od čega zavisi efikasnost mušice? Kratko rečeno Na osnovu prihvaćenih mišljenja dobra mušica ima ove osobine:
• Veštačka mušica mora biti iste veličine kao prirodna.
• Ako se radi o suvoj (površinskoj) mušici mora biti napravljena tako da može duže plivati po površini vode.
• Ako je u pitanju mokra (koja tone) mušica treba da bude otežana, tako da dok tone, to čini kao i prirodna, da se »bori s vodenim tokom« kako bi se spasila.
• Mušica mora imati boju tela, nogu krila i repa kao i prirodna.
• Mušica koju smo napravili mora imati siluetu kao i prirodna.
• Mušica mora biti uočljiva.
• Kretanje i ponašanje mušice po površini ili u vodi mora biti isto kao i prirodne.
• Ugao pod kojim mušica leži na površini vode mora biti isti kao kada to čini prirodna. Ne sme se nikako izvrtati.
• Mušicu valja izradjivati na odgovarajućem tipu udice, posebno s odredjenim vrstama imitacija.
• Imitacija mora imati potrebnu transparentnost kao što je ima prirodna, što znači da se mušica pravi od odgovarajućeg materijala. To joj daje posebno jasan i bistar izgled, kao što ga ima i živi insekt.
• Funkcionalnost mušice veoma mnogo zavisi od vremenskih uslova i prilika u toku ribolova.

Različiti vremenski uslovi, promene koje se dešavaju utiču i na mušicu, njenu boju, opšti izgled, kretanje po površini ili kroz vodu itd. Sve to menja situaciju i zahteva prilagodjavanje, a obavezno i promenu mušice.
»Fantastične« mušice:
Praksa pokazuje da su neka odstupanja ipak moguća. To dokazuje ribolov s »fantastičnim« mušicama. »Fantastične« (fancy) mušice nemaju ni po čemu svoj model u prirodi. Boje ovih mušica nemaju nikakve veze s bojama bilo kojeg insekta. Recimo: krila crvena, noge zelene, telo plavo a na to »čudo« riba ide i uzima ih.Kako se onda može, nasuprot početnoj tvrdnji, opravdati i objasniti ovakvo ponašanje riba? Zaključak je da riba ne vidi predmete kao i ljudi, posebno boje veličine, daljine, oblike i slično i da je u svemu veoma važna silueta. Tu »leži zec« opažanja riba. Dodajmo tome i vremenske uslove u toku ribolova. Pri izmenjenoj svetlosti menjaju se i boje. Prelom zraka takodje utiče na izgled predmeta, pa se tako menja i izgled mušice.

Silueta je najvažnija:
Za razliku od početnih tvrdnji a na osnovu najnovijih saznanja možemo zaključiti:
Veličina mušice treba da bude približna veličini prirodne mušice koja se imitira. Boja približna prirodnoj a moguća su blaga odstupanja. Voditi računa o silueti imitacije insekta koga hoćete da upotrebite. Ona mora biti ista kao i mušica koja u vreme ribolova leti nad rekom. Mušica se na vodi mora ponasati kao i prirodna (let, pad, kretanje, položaj). Pridržavati se osnovnog pravila mušičarenja: dolaskom na reku osmotriti koja vrsta mušice leti i pada u vodu Takvu mušicu po silueti a posle i po ostalim zahtevima uzeti za ribolov. I na kraju: uspeh se sastoji i od sposobnosti da se snadjete, prilagodite, uočite i osetite »atmosferu« koja vlada na vodi. To donosi bogato i dugo iskustvo.

Tekst preuzet sa  http://www.ribolov-nautika.com

Svet Pecanja

Naučno ime šarana (Cyprinus carpio) sastavljeno je od grčkog „kiprinos”, što znači šaran; od latinskog „karpio”, što opet znači šaran. Na japanskom šaran se zove „koi”. E, pa sad, koji je ko(j)i?

Strogo stručna definicija šarana govori da se radi o evroazijskoj vrsti, koju čini pet podvrsta: evropsko-kavkazki, srednjeazijski kao prelazni oblik, zatim istočnoazijski, jugoistočnoazijski i indonežanski. Prve četiri nabrojane podvrste međusobno se razlikuju po broju granatih žbica u leđnom peraju, formulama krljušti, broju kičmenih pršljenova, prečniku očiju i dužini brkova, i shodno tome imaju različita naučna imena. Indonežanska podvrsta je najmanje poznata, nije detaljno opisana i nije joj priheftano naučno ime. Sliku dodatno komplikuje i to da evropsko-kavkazku podvrstu sačinjava više oblika, kao i činjenica da su razni autori prilikom izrade podela pribegavali različitim principima. Zato se podela na pet podvrsta smatra dominantnom, ali ne i u potpunosti prihvaćenom. A sve ovo dodatno komplikuje i postojanje kako ribnjačkih, tako i ukrasnih varijeteta.

Priča o pripitomljavanju šarana, kao i batina, ima dva kraja. Ili dva početka! Dugo vremena preovladavala je teorija da ribnjački varijeteti vuku dalekoistočno poreklo, i da su otud preneti u Evropu. Ta priča je ne tako davno „pala u vodu”. Danas se zna da se evropsko kroćenje šarana odigralo nezavisno od istočnog, a kao osnova poslužili su šarani sakupljeni upravo na našim prostorima. Proces je počeo dolaskom rimskih legija u Panoniju krajem prvog veka nove ere. Do tada šaran u Rimskom carstvu nije bio poznat, jer je nastanjivao isključivo hidrosistem Dunava. Izvan „lepog plavog” nije ga bilo. Izobilje šarana, mogućnost transporta kao posledica njegove otpornosti, i bogatstvo ukusa učinilo je šarana popularnim u krugovima patricijažderonja. U početku radilo se isključivo o lagerovanju ove ribe u bazenima na imanjima patricija, i tokom više vekova na tom planu ništa se nije menjalo.
Popularnost šarana naglo je skočila nakon „legalizovanja” hrišćanstva u IV veku. Kako se hrišćanstvo širilo, tako je i šaran putovao s njime. Post je zahtevao prisustvo zalogaja po meri tokom stotinjak dana godišnje. Kako u tom periodu nije bilo uvek moguće doći do ribe, oko manastira formirani su šaranski ribnjaci. Uzgoj šarana tokom vekova bila je strogo čuvana tajna. Poznato je samo da je monaštvo ovladalo izvesnim tehnikama na planu razmnožavanja šarana, ali detalji nisu poznati. Međutim, poznat je jedan drugi detalj. Na šaranskim populacijama u manastirskim ribnjacima vremenom su se pojavile fiksne mutacije u vidu manjkavosti krljušti, kao i jedinke manjeg indeksa profila (odnos dužine i visine tela).

Mnogo kasnije iz tih, tada već brojnih populacija, razvila su se četiri osnovna varijeteta ribnjačkog šarana. Zanimljivo je da u nomeklaturi ribnjačkih varijeteta i danas dominiraju nazivi nemačkog porekla – šupner, lederer, cajler i špigler, uprkos činjenici da postoje adekvatni izrazi, kao što su ljuskavi, maloljuskavi, veleljuskavi i golać. Iz njih su mnoga gazdinstva razvila svoje „interne” varijetete, tako da pojedinih naslednih linija u izvornom obliku jedva da ima. Nešto slično se odigralo i sa „divljim” oblicima šarana, a to je posledica višedecenijskog poribljavanja otvorenih voda šaranima ribnjačkog porekla.
Malo je poznato da vretenastog šarana, popularnog „oklagijaša”, u izvornom obliku, skoro da i nema. Primerci male visine, a velike širine leđa, niskog grebena…, koji dužinom podsećaju na „oklagijaše”, sadrže mnoge primese drugih oblika. Nešto kao bakin kolač: liče, al’ nisu!

Što se „priče sa istočne strane” tiče, tamo je kroćenje šarana teklo malko drugačije. Činjenica je da se šaran u Kini počeo uzgajati otprilike kada i u Evropi, sa ciljem proizvodnje hrane. Međutim, na istoku, paralelno s težnjom ka kilaži, pojavila se i tendencija „uzgajanja lepote”. Proces odabiranja i ukrštanja koloritom bogatijih jedinki u Japanu je trajao najmanje šest vekova. Prvi „koi”, tj. japanski šaran, nastao je 1820. godine, na ostrvu Honšu. Analizom mitohondrijalne DNK nedavno je ustanovljeno da je koi razvijen iz istočnoazijske podvrste šarana. Istom metodom dokazano je da su mnoge koi krvne linije nastale ukrštanjem šarenih jedinki sa evroazijskom podvrstom šarana. Ta činjenica nedvosmisleno dokazuje da se šaran sa šaranom – bio on ribnjački, koi, ili bilo koji drugi – uspešno razmnožava uzduž, popreko i unakrst.
I ponaša se poput pesnikovog ludog petla – koji skače i na guske, i na patke, a tek na ćurke… Jer bitan je princip, a ne nijanse..

Mihalj Buzaš

Svet Pecanja

Tel: 060 /444 -3540

Svet Pecanja

PELIKAN JE MASTILO,KORMORAN JE – ŠTETOČINA
Na jedan, ovako čudan naslov, navela su me sećanja na one davne dane kada sam u pernici nosao „Pelikan“ gumice, olovke i penkalo, i
svakom zainteresovanom objašnjavao da je to morska ptica koja se hrani isključivo ribom (mada su me neki „panduri“ ubeđivali da se od pelikana pravi mastilo), i da je kod nas na sreću (ili žalost) nema. Kada sam malo porastao, moje Germine lagano su zamenili Cormoran teleskopi i nastavio sam da objašnjavam da je i to morska ptica koja se hrani isključivo ribom i na sreću ne živi kod nas (već mi je nešto tu bilo sumnjivo). Onu prvu pticu, mi klinci iz Beograda, viđali smo tu i tamo u Zoo-vrtu. Ove druge, viđali smo još ređe po Dunavu i Dunavcima, ali nas se nešto baš i nije dojmila. Godine su prolazile, Pelikana je zamenio Parker, a Cormorana Daiwa, a i ja sam nešto omatorio i postao demode. Onda jednoga dana, iz vedra neba, počeše da stižu alarmantni izveštaji sa voda, o jatima kormorana koji satraše ribu i opustošiše reke i jezera („Namnožiše se kormorani izedoše nam svu ribu“ ). Smejao sam se u početku paničarima koji svoje mreže i struju prebacuju na leđa tamo neke ‘tice, a svoj javašluk i lopovluk pripisuju elementarnoj nepogodi. Aha,važi! Al’, ajde da malo pročeprkam po „sokoćalu“…

Svet Pecanja

Svet Pecanja

Svet Pecanja

Frenk Vorvik otkriva nove proizvode namenjene za saranski  ribolov.

Svet Pecanja