Pecanje na Savi

Ovo pismo pisem jer,ako sam vec morao da trpim celu zimu sanjajuci da izadjem na vodu,ne moram sanjam da li mi je mreza na omiljenom mestu i ako jeste da li moram pauzirati bar nedelju dana grickajuci nokte i cekati uzaludno udarac ribe zivota.Za ovo pisanje zasluzni su sarani koji su se izbacivali nama daleko od hranjenog mesta,ne prilazeci vec 12 dana nasim udicama,pozivajuci nas da mi pomognemo njima a oni ce nama.U izmaglici hladnoga jutra,na vatrenoj liniji izmedju mreza,samo mi i sarani ne mozemo da se odupremo vodenoj mafiji sa mrezama.To nisu ribari niti ljudi koji su u krizi,da mrezama uhvate ribu kako bi u ova teska vremena prehranili porodice,vec su to ljudi koji su kradjom ribe napravili po dve kuce,i to sve nadomak Beograda.Na uvrede nemocnih ribolovaca reaguju nevino glupim izrazom lica.Ne znam zasto niko ne reaguje na ovo sto se desava vec godinama na nasim vodama.

Nemocni ribolovac,PRKI